Od našeg dopisnika iz Njujorka

ISTINA SE NE SME ZABORAVITI

Jasenovac ne sme da se zaboravi – da se zločini ne ponove. Zabeleženo u Njujorku, kraj jedinog spomenika Jasenovačkim žrtvama izvan bivše Jugoslavije.

UNjujorku je i ove godine obeležen dan Jasenovačkih žrtava, a gradonačelnik Blumberg proglasio je nedelju 25. aprila, Danom sećanja na stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma ubijenih u zloglasnom logoru fašističke Nezavisne Države Hrvatske. “Bio je upravo ovakav tmuran, kišovit i hladan aprilski dan, pred kraj Drugog svetskog rata, kada je oko hiljadu golorukih, gladnih i izmučenih logoraša u Logoru Jasenovac krenulo u juriš, da sami sebi izvojuju slobodu.

Krenuli su u juriš da bi spasli istinu jer su čuvari hteli da pobiju i njih, kako se istina o zverstvima učinjenih u Jasenovcu nikada nebi saznala”, rekao je profesor Bari Letuci predsednik Instituta za istraživanje zločina u Jasenovcu. Spaslo se svega devedeset logoraš a, oni su spasli istinu, a mi se upravo istinom borimo protiv zaborava i tako nastojimo da sprečimo da neke nove mračne sile ne vrate koncentracione logore, gasne komore, kamione smrti i sve drugo što se dešavalo u Jasenovcu, poručili su učesnici komemoracionog skupa.

U parku Holokausta u Bruklinu, pored spomen Kamena, koji nas seća na Jasenovačke žrtve i ove godine okupili su se Jevreji, Srbi i Romi, da ovde u Njujorku, u centru sveta, još jednom kažu da se zločini nesmeju ponoviti. Jedan od malobropjnih preživelih logoraša, devedesetogodišnji John Ranz, kazao je da zločini učinjeni u stotinama koncentracionih logora ne smeju da se zaborave ne samo zbog proslošti već i zbog budućnosti. “Sećanjem na žrtve i obeležavanjem zločina u Jasenovcu i svim drugim logorima mi se trudimo da se zverstva ne zaborave i da se nikada više ne dogode. “Sećanje na Jasenovac i stotine hiljada ubijenih Srba Jevreja i Roma, nije samo naša tragedija, to je pre svega upozorenje onima koji dozvoljavaju da se neonacizam i fašizam ponovo javljaju kao u Slovačkoj, Poljskoj pa i na teritoriji bivše Jugoslavije” upzorio je Ranz.. Petra Gelbartova, doktorant na Harvardskom Univerzitetu, inače Romkinja, ukazala je na diskriminaciju i zlostavljanje Roma u mnogim evropskim zemljama koje ih proteruju, a posebno na probleme Roma na Kosovu i Metohiji, gde ih albanske vlasti bukvalno uništavaju. Na godišnjoj konferenciji “Jasenovac Research Institute”, koja je održana dan ranije u Sabornoj Crkvi Svetog Save u Njujorku, rečeno je da je u Beogradu osnovan, kao bratska organizacija, Memorijalni centar Jasenovac na čijem je čelu poznati novinar iz Kanade Jon Bosnić, poreklom Srbin. Velik broj članova njegove porodice stradao je u Jasenovcu. Istaknuto je da je značaj ovog centra veliki, naročito danas kad se u Hrvatskoj mnogi trude da rehabilituju ustaše, smanje broj žrtva i da marginalizuju zločine učinjene u logorima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, pa tako masovne grobnice pretvaraju u cvetne livade, a iz Muzeja sklanjaju slike najsvirepijih zločina “da se posetioci ne uzbude – suviše”. Ova Beogradska institucija osnovana je dobrovoljnim prilozima – pretežno Jevreja, a najviše je donirao Matteo Bojanović poreklom iz bivše Jugoslavije.

Na ovogodišnjoj Plenarnoj konferenciji JRI u Njujorku govorio je jeromonah Jovan Ćulibrk, koji se već nekoliko godina nalazi u Jerusalimu gde priprema doktorat. On je ukazao na jedan aspekt preko koga se olako prelazilo, duhovnu ili crkvenu problematiku, vezanu za dogadjanja u Jasenovcu. “Ne sme se zaboraviti da su mnogi stradali samo zato što su bili pravoslavne hrišćanske vere, kao ni to da su neki fratri bili rukovodioci i izvršioci zločina baš u Jesenovcu. Dokumentacija o tome postoji u Jerusalimu, pa sam, sa blagoslovom našeg Sinoda, zbog toga odlučio da svoja istraživanja radim tamo.” rekao nam je Jeromonah Ćulibrk. Svake godine na skupovima koje organizuje Jasenovac Research Institut svoja sećanja i svoja svedočenja iznose preživeli logoraši. Ove godine posebno potresno bilo je svedočenje doktora Davida Alkalaja koji je kroz Jasenovački logor prošao kao dete, a spašen je samo zahvaljujući činjenici da je, zajedno sa majkom, iz Jasenovca prebačen u italijanski logor gde nije bilo klanja i ubijanja.

U sabornoj Crkvi Svetog Save prikazan je dokumentarni film o stradanju u Jasenovcu “Krv i Voda” a potresna priča Cadika Danona izazvala je suze u očima mnogobrojnih prisutnih. Srbi, Jevreji i Romi u Njujorku, a od nedavno i u Vašingtonu, bore se zajedno, kao što su i ginuli zajedno, da se istina ne zaboravi. Bore se da se istina objavi i sačuva za buduća pokolenja jer ovde u “Velikom svetu” jasnije se vidi da su ovi zločini bili posledica jedne pogubne politike, koja nikada više ne sme da zavlada bilo gde u svetu.

Upravo zato, zbog istine, ukazujem na knjigu “Jasenovac i Holokaust u Jugoslaviji” koju je pripremio i uredio profesor Barry Lituchi, a izdao JRI. U njoj su istinita, autorizovana sećanja i svadočenja logoraša Ete Najfeld, Milosa Despota, Bože Švarca, Save Petrovića, Ljiljane Ivanišević, Josipa Erliha i mnogih drugih. “Istina se mora sačuvati zbog budućnosti i zbog toga se novi naraštaji moraju sa njom stalno upoznavati.” Ira and Polin Filus, osnivači Spomen Parka Holokausta u Bruklinu, kažu da će uskoro u neposrednoj blizini Spomenika biti izgradjen Centar za učenje i objavljivanje istine o Holokaustu, Jasenovcu i drugim logorima i zločinima, jer istina je najbolji dokaz i najveća opomena da se ništa slično ne sme ponoviti. Iz Njujorka, Milan Lučić Foto: Darinka Lučić