Balkanska sudbina

UCVELJENE KOLONIJE

         - Odlazi godina koja je bila jako uzbudljiva. Japan otišao u nebo, Zapad u bankrot, Kosmet u ofsajd. Slovenija je postala srpska, a Srbija nije ruska, samo Hrvatska se nada svetloj budućnosti

        Autor: Marko Lopušina

         Sve mi se čini da je 2011. godina brzo prohujala. Na Balkanu ostaće upamćena po pokušajima da postanemo Evropejci, što bi rekao Krleža, iako su nam noge na Starom kontinentu, a rođaci gastarbajteri u Nemačkoj i šire. 
Ovde na Balkanu zemlje bivše Juge, rasturene pre dve decenije, živele su prošle godine kao u čudu. Nezaposleni najviše rade, a na najplodnijoj zemlji ljudi žive gladni. Vozovi nam kasne po redu vožnje. Svi igraju fudbal, a pobeđuje se samo u tenisu. Svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme. Zdravstvo nam je besplatno, a lečenje skupo. Žene su nam najlepše, a natalitet opada. Novinari su slobodni da napišu šta god im se naredi.
       Naš ex-yu problem je što nam se istorija ponavlja svakog dana. Papa je Hrvatima obećao raj, Rusi su Srbima obećali kamione hrane, a Crnogorcima je Isus rekao da sede i da ništa ne rade, dok se on ne vrati na Zemlju. Beda kuca sve jače na vrata. U Beogradu je objavljen oglas: “Menjam dobro očuvan topli sendvič za polovan burek!” Šifra: ''Toplo-hladno''.
          U Bosni i Makedoniji se ništa bitno nije dešavalo, jer to su banana republike, koje ljušti ko kako stigne.
        I tako…..što bi rekao šumadijski seljak, ode godina, a da nismo ni primetili. Slovenci i Hrvati su dobili nove vlastodršce, a u Srbiji još nije rešena dilema šta je bolje, socijalizam, komunizam, fašizam, nacizam, birokratija, kapitalizam ili anarhija. Prvo je kad imaš dve krave. Vlada ti uzme jednu da je da nekom drugom. Drugo je kad Vlada uzme obe krave i da ti samo mleko. Treće je kad Vlada uzme obe srpske krave i proda ti mleko. Nacizam je kada Vlada uzme obe i ubije te. Birokratija je kada Vlada uzme obe tvoje krave, jednu ubije, a mleko prolije niz odvod.
           Mi smo srećom malo u kapitalizmu, kad imaš dve krave - prodaš jednu i kupiš bika, a malo u anarhiji – kad ukradeš komšijinog bika iz Hrvatske i ubiješ predsednika Vlade. U Srbiji danas deo javnosti je počeo da se pita kada će i predsednik da umre. Navikli neki ljudi da prebrojavaju padajuće političare, od Tita, preko Miloševića do Đinđića, pa sad u sanduk stavljaju i Borisa Tadića. I dok žuta štampa piše da veliki Boris ima lupus, da su mu godine odborjane, VMA, koja je lečila Titu je utvrdila da je Tadić u potpuno dobrom opštem stanju i zadovoljavajućoj fizičkoj kondiciji.
         Pres služba predsednika stavila je na uvid javnosti izveštaj konzilijuma lekara Vojnomedicinske akademije koji je potpisao pukovnik prof. dr Dragan Dinčić, kardiolog. Nakon operativnog lečenja parcijalne rupture Ahilove tetive na levoj nozi, decembra 2010, kao i nakon kompletno sprovedenih mera fizikalne terapije i rehabilitacije, lokalni nalaz na tetivi je u celini uredan i stabilan kao i da je Tadić u potpunosti sposoban za rekreativne fizičke aktivnosti – kao da je trkač maratona za ulazak u EU.
         VMA je davao ocene i za Slobodana Miloševića da je zdrav, pa je ispalo da je 2001. godine u Hagu otkiveno da je Rumenko, kako smo ga zvali, imao bolesti crca i šećernu bolest i visoki krvi pritisak. Sve to mu je došlo glave . Sarkastični kritičari, koji iščekuju Tadićev pad pišu političke basne tipa: „Predsednik se probudio.- I vi ste se probudili. Predsednik se umiva.- I vi se umivate. Predsednik doručkuje.- Vi se i dalje umivate...!“
          Neki Srbi misle da je političar kao čovek koji je ubio oca i majku, a onda traži olakšavajuće okolnosti jer je sad siroče. Dijagnoza Borisa Tadića na radost nacije je, međutim, vrlo jasna – predsednik je zdrav. Ali Srbija je bolesna!? Pati od teškog hrvatizma i merkelizma. Hoće da se druži i sa Hrvatima i sa Nemicom, ali joj oni ne daju.
         Odlazi godina koja je bila jako uzbudljiva. Japan je otišao u nebo, Zapad u bankrot, Kosmet je u ofsajdu. Srbija ni na nebu, ni na zemlji. Samo je Novak Đoković poleteo do zvezda i u Srbiji otvorio svoju drugu kafanu. BiH još nije država, Makedonija je bivša zemlja, Slovenija je postala srpska i bosanska. Samo Hrvatska se nada svetloj budućnosti. Srbija je uz nju da se grebe o Hrvate, ne bi li virus zvani EU zarazio i našu zemlju.
         Zbog svega toga 2012. je vrlo važna godina za Balkan. Hrvatska ulazi u EU, a za sobom vuče Srbiju kao stari fijaker. Tadić očekuje da u maju pobedi na izborima, a da ne mora da “ubije” Tomu Nikolića, da previše ne “oživi” socijaliste Ivice Dačića, i ne naljuti mnogo Ruse. Hašimu Tačiju su Nemci oduzeli oružje i rekli da stisne svoju albansku mafiju. Crnogorci moraju da obuzdaju Mila i svoje podzemlje. Amerikanci gledaju kako se kuvamo u balkanskom loncu i dodaju odozgo previše soli. Za Hrvate, koji imaju slani Jadran ta čorba skuvana za 2012. godinu je ukusna, a za Srbe, koji su navikli na preslano suvo meso je bljutava.
       Sve mi se čini da se u narednoj godini nećemo najesti, napiti, i ludovati kao pre, jer i Hrvatska i Srbija, a posebno Bosna i Makedonija su danas ucveljene kolonije, koje traže bogatog udovca u Evropi.
        Srećan nam evropski brak i Novo leto 2012. !!!