Balkanska mućkalica

KOSMET KAO DVE NEMAČKE

Piše: Marko Lopušina

Spor Rusa i Euleksa oko zadržavanja 27 kamiona sa 300 tona humanitarne pomoći na Jarinju, bio je jedna od tema samita EU i Ruske Federacije. Zvanični Beograd još se nije oglasio, jer o tome pregovaraju Moskva i Brisel, odnosno Rusija i Amerika, čime se otkriva suština spora na severu srpske pokrajine – da se Moskva i Vašington otimaju za svoje parče zemlje na brdovitom Balkanu. Sa ruskim kamionima na svom drumu i američkim avionima u albanskoj bazi Bonstil, zvanični Beograd je opet u situaciji da vodi tuđi rat – Moskve i Vašingtona. Zato Boris Tadić iščekuje šta će se Medvedev i Obama dogovoriti, dok nervozne opozicione i proruske stranke DSS, SNS i SRS traže od Euleksa da propusti rusku humanitarnu pomoć. Oni mrzovoljno ocenjuju da ovakvim ponašanjem Misija EU na Kosmetu izlazi iz svog mandata. I dok svako na ovom delu Balkana bije svoje bitke, postaje sve očiglednije da SAD, NATO i EU žele da Boris Tadić prizna nezavisnost tzv. države Kosova, a da Rusija pokušava da spreči da se to dogodi. Zapad bi da zvanično dobije svoju interesnu zonu na Balkanu, a Istok bi da ostane na Kosmetu i da reka Drina i dalje bude međa planetarnih interesa velikih sila. Boris Tadić je ucenjen odlukom da Srbija ne dobije status kandidata, u decembru, već u februaru i martu, dok se ne smisli kako da prizna tzv. državu Kosovo, a da ne izgubi vlast u Srbiji. Potpredsednik srpske vlade Ivica Dačić, zadužen da javno govori ono što predsednik Srbije ne sme, je već izjavio da Evropa traži od Beograda priznanje šiptarske države – bilo kako. – Traže da se odreknemo svog teritorijalnog integriteta i da priznamo pravo učešća tzv. države Kosovo na međunarodnoj sceni. Nije šija, nego vrat – kaže Ivica Dačić.

Srbija je već predložila zvaničnoj Prištini da se po svetu pojavljuje za nazivom “Kosovo 1244”, po rezoluciji UN, koje se sada Zapad odriče, a Beograd se nje drži kao slamke, da ne potone u političku dubiozu. Nemci, koji poslednjih sto godina sudbonosno sređuju Balkan i posebno Srbe, ponudili su rešenje, koje su već sami iskusili. Funkcioneri vladajuće Nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Peter Bejer i Andreas Šokenhof tvrde da je predsednik Boris Tadić, sredinom ove godine u Fondaciji Fridrih Ebert u Berlinu, rekao da bi Srbija s Kosovom mogla da napravi sporazum po uzoru na onaj koji su svojevremeno usaglasile Savezna Republika Nemačka i Demokratska Republika Nemačka. Ovom vešću je ponuđeno politič ko rešenje, koje u prevodu glasi: “Ako je Nemačka kao gubitnik u ratu kažnjena deobom na zapadni i istočni deo države, tako će i Srbija kao gubitnik u poslednjem ratu, da podeli Kosmet na albanski i srpski deo. I napraviti Albancima državu!?”

Kabinet predsednika Srbije je tu izjavu demantovao, navodeći da je Tadić u tom govoru „spomenuo da u vezi s Kosovom postoji, između ostalih i takozvani model dve Nemačke, ali nikako poput rešenja za koje se zalaže”. Srpski predsednik je tada poručio da Srbija očekuje status kandidata za članstvo u EU i ubrzo nakon toga, početak pregovora o pridruživanju, ali da neće menjati stav o nepriznavanju samoproglaš ene nezavisnosti Kosova.

Bejer i Šokenhof su rekli da nastavak dijaloga Beograda i Prištine „nije dovoljan” i da „Srbija mora da promeni svoju politiku prema Kosovu”. Osim toga, Beograd mora da normalizuje svoj odnos sa Kosovom i dokaže to u konkretnim koracima”. Onda je javno došapnuto da postoji plan za uređenje odnosa Srbije i Kosova po modelu „dve Nemačke”. Tu ideju je inicirao Volfgang Išinger, jedan od trojice međunarodnih posrednika u ranijim pregovorima o statusu Kosova. Međutim, Vlada i Skupština Srbije su 2007. odgovorili negativno. Na Srbiji je da opet razmišlja o ovoj ideji.

SR Nemačka i DR Nemačka, jedna prozapadna članica NATO, druga u sovjetskom Varšavskom paktu, nastale cepanjem jedinstvene Nemačke države posle Drugog svetskog rata, normalizovale su svoje odnose nizom sporazuma, od kojih je najvažniji onaj iz 1972, kojim je dogovoreno da će dve zemlje razvijati dobrosusedske odnose i garantovati nepovredivost međusobnih granica. Dve Nemačke su 1974. razmenile stalne predstavnike, a 1987. šef istočne Nemačke Erih Honeker boravio je u prvoj zvaničnoj poseti zapadnoj Nemačkoj. Ipak, dve države formalno nisu priznale jedna drugu. EU i posebno Nemačka će da čekaju da se Borisu Tadiću učini da je podela Kosova i Metohije tj. Srbije logična i da ga neće koštati vlasti na narednim izborima u maju 2012. godine. Zato se mnogima u Beogradu čini da je EU odložila svoju odluku o kandidaturi Srbije za proleće, dok se ne vidi kako Boris Tadić klima glavom. Ako se složi, odluka o kandidovanju Srbije za EU biće ključna tačka predizborne kampanje DS i Borisa Tadića. A Kosmet će i ovako i onako ostati vekovni problem Srba.