Godina od koje se opraštamo, ova predolimpijska 2011. protekla je u nastojanju srpskih sportista, u pojedinač noj i ekipnoj konkurenciji, da ostvare što bolje rezultate i kvalifikuju se, odnosno izbore normu za London 2012. i najveći planetarni dogadaj, Olimpijske igre, koje su više od sportskog takmičenja. On je ukazao na to, da za svakog sportistu prilika da predstavlja svoju zemlju na ovoj sportskoj manifestaciji, predstavlja najveću čast.

Strelci su to prvi učinili, njihovim stopama krenuli su i ostali – vaterpolisti, kajakaši, atletičari, teniseri, plivači i bokser Aleksandar Drenovak. Olimpijski tim Srbije za sada broji više od 50 sportista u osam sportova, a očekuje se da učešće na Olimpijadi u Londonu izbore i odbojkaši, odbojkašice, džudisti, rukometaši, rvači i stonoteniseri.

Srbija će u Londonu obeležiti 100 godina od prvog učešća na Olimpijskim igrama 1912. godine u Stokholmu, pri čemu će istovremeno imati priliku da osvoji jubilarnu 100. medalju, pošto je do sada osvojila 98 medalja.

Predsednik Olimpijskog komiteta Vlade Divac, potpisao je zvaničan poziv za učešće Srbije na OI u Londonu 2012. i time formalno potvrdio 100-godišnji kontinuitet učešća srpskih sportista na Olimpijskim igrama. Poručio je sportistima da pruže svoj maksimum i osvoje jubilarnu 100. medalju, a i ime sportista koji su već izborili vizu za najveći sportski dogadaj, obratio se veslač Nikola Stojić, kome će OI u Londonu biti četvrte do sada.

Đokovic najbolji sportista sveta

Kakav šampion. Neverovatan, neponovljiv. Naš sportista nad sportistima Novak Đoković. Kao što neko reče, na našem jeziku i u našoj veri sličnog ni boljeg nismo imali. Svetska priznanja stižu na račun najuspešnijeg srpskog sportiste. Najbolji svetski teniser u ovoj godini, izabran je i za najboljeg sportistu sveta u 2011. godini, u izboru Američke sportske akademije. Srpski teniser pobedio je u prestižnom 27. izboru koje Američka akademija organizuje u saradnji sa uglednim medijima „Ju-Es-Ej Tudej” i „En-Bi-Si sport”, a glasaju navijači širom planete. Pre toga Đoković je proglašen za najboljeg igrača u ovoj godini, koju je završio na prvom mestu ATP liste, na tradicionalnoj završnoj godišnjoj svečanosti Asocijacije teniskih profesionalaca (ATP) u Londonu. U 2011. osvojio je deset turnira, od čega tri Gren slema, a ostvario je 69 pobeda, uz četiri poraza, pri čemu je dva puta predavao duele zbog povreda. Srbi su oduševljeni pobedama svog idola Novaka Đokovića. To su najbolje demonstrirali posle njegovog trijumfa u Vimbldonu, kada je u finalu savladao dotadaš njeg teniskog kralja Španca Rafaela Nadala i prvi put od 4. jula postao i prvorangirani teniser sveta, kada mu je priređen veličanstven doček. Više od 100.000 ljudi dočekalo je, uz vatromet i muziku ispred Doma Narodne skupštine, svog sportskog heroja, koji im je uzvratio rečima: „Ja sam vam večni dužnik jer ste uspeli da mi učinite ovaj dan najlepšim u životu i neću vam to zaboraviti. Ovo može samo srpski narod da priredi, jer mi imamo dušu. Sada smo na vrhu sveta i sve ćemo da osvojimo.” Novak Đoković tako dostojanstveno predstavlja svoju zemlju širom planete, da mu sasvim pristaje i Orden Svetog Save prvog stepena, najviše odlikovanje koje Srpska pravoslavna crkva dodeljuje za dobročinstva i posvećenost veri, koji mu je patrijarh srpski Irinej uručio krajem aprila.

Sportski savez Srbije je Novaku Đokoviću dodelio specijalno priznanje za izuzetne sportske rezultate i afirmaciju Srbije u svetu, koji „uspeva da pobedi i u najtežim situacijama, kada mislimo da je sve izgubljeno”.

Njegova Svetost Patrijarh srpski Irinej uručio je 28. aprila 2011. godine, u Srpskoj Patrijaršiji u Beogradu orden Svetog Save prvog stepena Novaku Đokoviću, istaknutom sportisti iz Beograda. Tada je patrijarh srpski Irinej rekao: – Proslavljenom srpskom teniseru najviše odlikovanje Srpske pravoslavne crkve dodeljeno je za njegovu delatnu ljubav prema Majci Crkvi, naročito pokazanu svesrdnim i istrajnim pomaganjem srpskog naroda i svetinja naše Svete Crkve, posebno na Kosovu i Metohiji. Ovaj mladi Srbin, najistaknutiji sportista i ambasador Srbije u svetu, uspeo je da svojom snagom, šarmom i iskrenošću na pravi način posvedoči svetu jevandeljsku poruku mira i ljubavi me|u ljudima i solidarnosti sa postradalima, ne samo u srpskim zemljama, nego i širom sveta.

Vaterpolisti nižu uspehe

Vaterpolisti nas redovno obraduju velikim pobedama na najvećim takmičenjima. Reprezentacija Srbije je u ovoj godini prvo odbranila titulu šampiona Svetske lige, u Firenci, jer je u finalnoj utakmici završnog turnira savladala selekciju Italije sa 8:7. Ovim trijumfom izborili su direktno učešće na Olimpijskim igrama u Londonu.

Potom su osvojili srebrnu medalju na prvenstvu sveta u Šangaju, što je takođe ogroman uspeh (u finalu izgubili od Italije rezultatom 8:7, posle produžetaka), uprkos činjenici da nisu uspeli da odbrane titulu šampiona sveta osvojenu u Rimu 2009. godine.

Srpski reprezentativac Filip Filipović proglašen je za najboljeg igrača (MVP) tog šampionata u Šangaju, a u idealnom timu našao se i Andrija Prlainović. Pri kraju godine Filip Filipović je izabran za najboljeg vaterpolistu na planeti, u izboru „FINA akvatik svetskog magazina”, kojeg izdaje Međunarodna federacija plivačkih sportova (FINA).

Uspehu našeg trofejnog sporta veliki pečat dali su i vaterpolisti Partizana, koji su osvojili titulu šampiona Evrope, posle 36 godina. U finalu završnog turnira Evrolige u Rimu pobedili su branioca titule, italijanski Pro Reko (11:7). Pehar najboljeg kluba Evrope, sedmi po redu u vitrinama kluba, potvrđen je 9. decembra, kada su vaterpolisti Partizana osvojili Superkup Evrope, pošto su u Savoni savladali istoimeni italijanski tim (11:6). A Aleksandar Šoštar, predsednik vaterpolo kluba Partizan (i Sportskog saveza Srbije), jedan od najboljih golmana sveta svih vremena i vlasnik zlata sa Svetskog prvenstva, Evropskog prvenstva i Olimpijskih igara, primljen je u Kuću slavnih sportista u američkom gradu Fort Loderdejlu.

Odbojkaški sport u Srbiji odoleva svim krizama, zahvaljujući i sposobnom rukovodstvu Saveza predvođenim Aleksandrom Boričićem. Onda ne čude sve sami uspesi reprezentacije Srbije – u obe konkurencije.

Odbojkašice Srbije po treći put uzastopno su osvojile Evropsku ligu (pošto su u finalu u Istanbulu savladali Tursku), Jovana Brakočević je proglašena za najboljeg igrača (MVP) i smečera Evropske lige. Potom su postigle veliki uspehe osvajanjem bronzane medalje na finalnom turniru GRAN PRI 2011. u Makau. A da ovaj uspeh nije bio slučajan, potvrdile su kasnije – osvojile su i Evropsko prvenstvo. U finalu u Beogradu, tim koji izvanredno vodi trener Zoranu Terzić, savladao je selekciju Nemačke. Ponovo je Jovana Brakočević dominirala i proglašena je najboljom igračicom Evrope. Maja Ognjenović je najbolji dizač i Suzana Čebić prvi libero prvenstva.

Obradovali su nas i odbojkaši – osvojenom zlatnom medaljom na Prvenstvu Evrope koje je održano u Beču. U finalnoj utakmici savladali su Italiju sa 3:1 u setovima. Neverovatna želja za pobedom, snaga, smirenost i kolektivni duh ove fenomenalne generacije doveli su ih na vrh Evrope. Izdvojiti pojedinca u ovako ukomponovanoj ekipi bilo bi teško, ali neponovljivi Ivan Miljković je pobrao sve komplimente. Bio je pravi lider ekipe i proglašen je za prvog odbojkaša Evrope.

Teži da ništa ne uspeva kao uspeh u srpskom sportu, potvrdila je i muška kadetska odbojkaška reprezentacija Srbije. Prvo je osvojila titulu prvaka Evrope u Ankari, a osvajanjem zlatne medalje na Svetskom prvenstvu naši kadeti su potvrdili izuzetnu dominaciju u svetu. Uroš Kovačević je proglašen za najboljeg igrača svetskog prvenstva.

Niko ne može da zameri odbojkaš ima i odbojkašicama Srbije što nisu uspeli da dobrim plasmanom na Svetskom kupu u Japanu, trasiraju put do Londona. Imaće još prilike da prođu kroz sito teških kvalifikacija, ali postavlja se pitanje i opravdanosti pravila u odbojkaškom sportu, da najbolje reprezentacije Evrope ne idu direktno na Olimpijske igre.

Možda će nešto uspeti da promeni predsednik OSS Aleksandar Boričić kroz funkciju na koju je nedavno izabran – prvog potpredsednika Evropske odbojkaške federacije i člana administrativnog borda FIVB. A opštem dobrom raspoloženju u srpskoj odbojci pridružio se i Vladimir Grbić, prvi odbojkaš iz Srbije u Kući slavnih u Holioku (SAD), u koju je primljen na svečanosti održanoj 28. oktobra. Debakl košarkaša i fudbalera Košarkaši su nas prilično razočarali. Naviknuti na uspehe i medalje sa najvećih takmičenja, teško smo podneli osmo mesto reprezentacije Srbije na Evropskom prvenstvu u Litvaniji. Izabranici Dušana Ivkovića nisu uspeli ni da se izbore za odlazak na kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre u Londonu 2012. godine, jer su pretrpeli poraz i od selekcije Grčke u utakmici za plasman od 5. do 8. mesta, što je izazvalo razočaranje srpske košarkaške javnosti. Pogotovo što pripremne utakmice nisu najavljivale ovakav debakl: Srbija je osvojila turnir šest nacionalnih timova sa prostora bivše Jugoslavije, Kup Eks-Ju u Ljubljani. Za košarkaške zaljubljenike nije uteha ni zlatna medalja Univerzitetske reprezentacije osvojene na Univerzijadi u Kini, kao i konstantni uspesi najboljeg srpskog tima u poslednjoj deceniji, Partizana, u Evroligi.

Još veće razočaranje su – fudbaleri. Reprezentacija Srbije neće igrati na Evropskom prvenstvu 2012. godine, u Poljskoj i Ukrajini. Kvalifikacije su bile traumatične, od nemilih scena u Đenovi kad nas je UEFA kaznila registracijom utakmice sa Italijom službenim rezultatom, do smene selektora i slabih rezultata. Naša selekcija je propustila i tu šansu da se kroz baraž, eventualno plasira na EP, pošto je u odlučujućoj utakmici u Mariboru izgubila od Slovenije u poslednjem kolu kvalifikacija i ostala na trećem mestu na tabeli C grupe, iza Italije i Estonije koja je ušla u baraž. Klubovi koji su nas reprezentovali na evropskoj sceni, još gore su prošli. Partizan, kao najbolji u Srbiji, zaustavljen je u kvalifikacijama za Ligu Šampiona od belgijskog prvaka Genka, a u kvalifikacijama za Ligu Evrope eliminisan je od nepoznatog Šamroka. Crvena zvezda je u istom takmičenju lako pregrmela prepreku zvanu Ventspils iz Letonije, da bi u sudaru sa francuskim Renom doživela katastrofu. A da situacija u srpskom fudbalu nimalo nije ružičasta, potvrđuje i neodigrano finale Kupa, između Vojvodine i Partizana (gosti, nezadovoljni suđenjem, napustili teren), pa je utakmica registrovana službenim rezultatom. A u 141. večitom derbiju Crvena zvezda – Partizan, toliko je ispaljeno pirotehničkih sredstava, da je najveći fudbalski stadion u Srbije ličio na ratište. Podvizi strelaca, plivača, kajakaša Naši strelci godinama gospodare evropskim i svetskim strelištima. Ovu, 2011. obeležio je Andrija Zlatić. Počeo je srebrom vazdušnim pištoljem u Breši na EP, nastavio zlatom MK pištoljem u Beogradu, a sezonu završio Kristalnim globusom MK pištoljem, kao šesti naš strelac sa takvim priznanjem. Ovu, 2011. godinu završio je kao prvi na svetskoj listi u vazdušnom pištolju, a kao drugi u MK pištolju.

I najtrofejniji srpski olimpijski sport ima čime da se pohvali u 2011. godini. Talentovani reprezentativac Aleksandar Maksimović, osvojio je bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj, upisavši četiri pobede, od čega bronze vrednu protiv takmičara iz Hrvatske. Najbolji srpski stonoteniser Aleksandar Karakašević, godinama je važio za majstora igre mešovitih parova. Međutim, 2011. godina, ostaće zlatnim slovima upisana u istoriju srpskog stonog tenisa, jer je Karakašević doneo i prvu bronzu u singlu sa EP i to iz Poljske. Osvojio je na istom šampionatu i bronzu u paru, a samo mesec dana ranije sa EP u mešovitim dublovima iz Istanbula se vratio sa srebrom oko vrata.

Kraljica sportova iz godine u godinu u orbitu izbacuje nova imena. Ovoga puta to je Mihail Dudaš, naš desetobojac. Treći najbolji mladi Evropljanin iz Ostrave, ali nije se zastavio na bronzanom odličju. Ni rekord Srbije koji je tada postavio nije se održao. Već na SP u Daeguu, u najjačoj konkurenciji, Dudaš je postavio novi nacionalni rekord, ali ovoga puta nije stigao do postolja, već je završio kao šesti na planeti. I atletičarka Ivana Španović osvojila je srebrnu medalju u skoku u dalj na prvenstvu Evrope za mlade seniorke u Ostravi, rezultatom 6,74 metara. Ostvarila je najbolji rezultat sezone, samo četiri centimetra slabiji od njenog ličnog rekorda (6,78 metara) ostvarenog u Beogradu prošle godine. Ovo je bila treća medalja srpskih atletičara na šampionatu u Ostravi, posle dve bronze – Mihalja Dudaša u desetoboju i Emira Bekrića u trci na 400 metara s preponama. Kajakaši Srbije su u naletu, motivisani da izbore veliki povratak na olimpijsku scenu u Londonu, poslednjih godina beleže sjajne rezultate. Ova, 2011. godina prošla je u znaku Antonije Nađ, devojke koja je na Evropskom šampionatu u našoj prestonici osvojila srebrnu medalju u K1 na 1.000 metara, a svojim uspehom gura i jedan od najmladih četvoroseda ka neslućenim visinama. Antonija Nađ je jedna od najboljih mladih kajakašica Evrope. Tekvondo je jedan od mlađih olimpijskih sportova, a Milica Mandić je definitivno olimpijska nada Srbije na Igrama u Londonu. Kao prva Srpkinja u našoj istoriji, kojoj je to pošlo za rukom, Milica se popela na pobedničko postolje na Svetskom prvenstvu u Južnoj Koreji. Bronzana medalja ostaće zlatnim slovima upisana u istoriju srpskog sporta, a od Milice tek mogu da se očekuje blistava dostignuća.

Naši plivači predvođeni Miloradom Čavićem (osvojio bronzanu medalju na 50 metara, leptir stilom na Svetskom kupu u Moskvi, pobedio na nekoliko jakih takmičenja), beleže sve bolje rezultate. Nameću se mladi Velimir Stjepanović i Stefan Šorak, koji su postigli uspeh na Svetskom kupu u Moskvi u 25–metarskom bazenu, osvojivši prvo i drugo mesto u disciplini 1.500 metara slobodnim stilom. Stjepanović je briljirao i na Prvenstvu Evrope u juniorskoj konkurenciji, u Beogradu: osvojio je dve zlatne medalje. Da je naš najperspektivniji mladi plivač, potvrdio je i na Evropskom prvenstvu u malim bazenima u Šćećinu: osvojio je peto mesto u finalnoj trci na 200 metara leptir stilom.

Zlatom su se okitili i srpski veslači. Srpski četverac sa kormilarom, osvojio je zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu za seniore do 23 godine u Amsterdamu i oborio svetski rekord, vremenom 6:03,01 minuta. Naša ekipa u sastavu: Veselin Savić, Jovan Jovanović, Igor Lučić, Luka Đordević (kormilar Mateja Jošić) u finalu je bila bolja od posada Nemačke, Francuske, Novog Zelanda, Velike Britanije i SAD.

Rukometaši Srbije nisu se proslavili na Svetskom prvenstvu u Švedskoj krajem januara, zauzeli su tek 10. mesto. Sada im se pruža prilika da, pred svojim navijačima, na prvenstvu Evrope koje se održava od 15. do 29. januara 2012. u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Vršcu, zablistaju i umešaju se u borbu za medalju. Svim našim sportistima želimo monogo uspeha u Novoj 2012. godini, a vama dragi čitaoci čestitamo praznik Hristovog Rodjenja i Novu 2012. godinu.

Hristos se rodi!